Miša Gleni: Srbija neće prihvatiti raspad BiH, jer bi to naškodilo njenim evropskim aspiracijama

"Saradnja Srbije i Hrvatske potpuno transformiše taj deo Evrope", kaže u razgovoru za Glas Amerike britanski novinar i autor nekoliko knjiga o situaciji na Balkanu, Miša Gleni. Gleni je komentarisao situaciju u regionu, poboljšanje odnosa Srbije i Hrvatske i predstojeći dijalog Beograda i Prištine.

Kao dobar poznavalac situacije u regionu, koji je nadavno i posetio nekoliko balkanskih zemalja, britanski novinar Miša Gleni smatra da na prostoru bivše Jugoslavije postoji opšti utisak da se stvari kreću napred, ali i da je svima dozlogrdilo to što na tom prostoru i dalje dominiraju, u velikoj meri korumpirane i neefikasne elite.

Gleni: "Jasno je da u regionu i dalje postoje ogromni psihološko-politički problemi, ali moram da kažem da je odnos između Vlada Srbije i Hrvatske transformisao veliki deo regiona. Ove dve zemlje zaista sarađuju na način koji je prilično izuzetan s obzirom da su nedavno imali traumatična iskustva u svojim međusobnim odnosima. Bosna i Hercegovina je očigledno i dalje problem za sve, za Bošnjake, Srbiju, za Hrvatsku i međunarodnu zajednicu, ali već duže vreme verujem da ukoliko Beograd i Zagreb stvarno napreduju na njihovom putu ka Evropi, a mislim da je evidentno da je to slučaj, naravno različitim brzinama … sve dok je tako, nema nagoveštaja da će se BiH raspasti. Ne verujem da postoji realna opasnost, jednostavno zato što Dodik može da preti da će izaći iz konfederacije, ali ga Srbija neće prihvatiti, jer bi to nanelo veliku štetu njenim evropskim aspiracijama, verovatno fatalnu štetu. Jednostavno mislim da Srbi u Srbiji nisu zainteresovani za to. Dakle, politika u Bosni ostaje problem, Makedonija baš nije najsrećnije mesto rekao bih u ovom trenutku, ali mislim da Srbija i Hrvatska zaista postižu veliki napredak."

Ogromnu ulogu u tome imaju dvojica predsednika, Boris Tadić i Ivo Josipović, smatra Gleni.

Gleni: "Niko izvan regiona to nije registrovao, ali to je nešto što pravi potpunu transformaciju tog dela Evrope. Pitanje organizovanog kriminala, saradnja hrvatske i srpske policije na veoma kompleksnim slučajevima … vašim gledaocima sigurno ne moram da pominjem slučaj Pukanić, u kome su pored Srbije i Hrvatske uključene bile i Bugarska i Makedonija. To su velike stvari koje ne dobijaju dovoljno priznanja. Apsolutno je ispravno naglasiti ulogu dvojice predsednika, Josipovića i Tadića. Josipović nije po profesiji političar, ali je zaista posvećen iskorenjivanju korupcije i organizovanog kriminala. Za mene je on zaista jedno lepo osveženje kada je reč o regionalnoj politici. Tadić je to sve prihvatio i ide istim putem. Nedavno sam čak pokušao da prodam nekoliko članaka evropskoj štampi o Tadićevoj poseti Vukovaru. Niko nije bio posebno zainteresovan i pomislio sam kako su sve vreme predstavljali Srbe kao genocidne manijake, a sada imamo predsednika koji je bio u Srebrenici, a potom u Vukovaru i Ovčari. Šta još želite? Očigledno, žele da Mladić bude uhvaćen, ali mora se imati u vidu da su ovo vrlo značajni politički gestovi, koji sa sobom nose određen stepen rizika u Srbiji. Mislim ipak da ih Srbi ne vide kao izdaju, dok većina Hrvata… pošto sam i njihovu štampu pratio u vezi sa tim, ima nekih koji kukaju i bune se, govore da je to sramota, ali su to verovatno isti oni koji su želeli da se Srbi izvine. Pa eto, šta želite? Izvinjenje ili ne? On je to u svakom slučaju uradio i bravo za njega."

Činjenicu da je - analizirajući region - gotovo potpuno zaboravio na Kosovo, Gleni je "opravdao“ ocenom da je situacija na Kosovu – kako se izrazio "veoma teška i mukotrpna“. On međutim ne veruje da će trenutni problemi, poput parlamentarne krize, predstavljati ozbiljnu prepreku predstojećim pregovorima Beograda i Prištine.

Gleni: "Činjenica je da posle drame sa presudom Međunarodnog suda pravde letos, bar ja mislim tako, sada sve tri strane uključene u to – Srbija, Kosovo i Evropska unija, traže i pronalaze mehanizme da se izvuku iz blokade u kojoj su se našli. E sad, kako će se ti razgovori razvijati, ja jednostavno nemam predstavu, i niko o tome ne može da ima bilo kakvu ideju izuzev onih koji to na neki način pripremaju i oblikuju. Ali da smo u boljoj poziciji nego što smo bili recimo početkom jula, mislim da je to evidentno. Mislim da sve strane žele napredak, ali ćemo morati da sačekamo da vidimo da li poseduju diplomatske kapacitete da to postignu kroz razgovore. Ono što ja vidim kao dobru stvar jeste da nijedan od učesnika u ovoj trci nije pao na prvoj preponi, ili četvrtoj i petoj … svi oni su i dalje u trci i žele uspešan ishod. Tako da, bilo bi preterivanje da kažem da sam optimista, ali još je moguće postići nešto."

Glas Amerike: Znači umereni optimista?

Gleni: "Veoma dobro rečeno."

(VOA)